Četvrti krstaški rat 
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 88

UVOD Najveći i najmasovniji organizovani vojni pohodi u srednjem veku bili su krstaški ratovi. Oni predstavljaju doga aje koji su ostavili dalekosežne posledice, kako za zemlje Bliskog istoka tako i za samu Evropu. Cilj pokretanja prvih krstaških ratova je bila borba protiv nevernika, muslimana koji su pretili hrišćanskoj Evropi sa dve strane. Uskoro se pojam nevernika, protiv kojih se vodila borba, proširio i krstaški ratovi su počeli da se vode protiv drugih naroda koji su živeli na rubovima zapadnog hrišćanskog sveta. Posle Velikog raskola Istočne i Zapadne crkve, rimske pape su htele da steknu primat nad Pravoslavnom crkvom i za taj cilj su koristile sveti rat, rat koji se vodio prvenstveno duhovnim interesima. Oslobo enje hristovog groba i svetih mesta je zainteresovalo veliki broj Evropljana, koji su u rat išli vo eni svojim ciljevima. Iskrivljenje prvobitne ideje krstaškog rata se najviše pokazalo baš u Četvrtom krstaškom pohodu. Pitanje uzroka njegovog pokretanja, posle splasnjavanja prvobitnog verskog zanosa, i pitanje njegovog preusmeravanja su i danas aktuelna. Četvrti krstaški rat je Vizantiji, jedinoj naslednici antičke civilizacije, zadao udarac od koga se nije oporavila do svog konačnog pada. Tako e je uticao na promenu političke karte jugoistočne Evrope i Male Azije za narednih pola veka pa i duže. On predstavlja vrhunac degradacije ideja viteštva i časti, kojima su vo eni srednjovekovni riteri u prvim krstaškim pohodima. Za proučavanje istorije Četvrtog krstaškog rata najvažniji izvori prve ruke su: “Istorija” Nikite Honijata, starofrancuska hronika Žofroa Vilarduena, hronika Roberta Klarija i pisma pape Inoćentija III1. Nikita Honijat (Nicetas Choniates) je jedan od najboljih vizantijskih istoričara. Ro en je sredinom XII veka u gradu Hone u Frigiji, stekao je svestrano obrazovanje u Carigradu i to mu je kasnije omogućilo blistavu karijeru u državnoj službi. Kao činovnik je počeo da radi za vreme Manojla I Komnina i u državnoj službi je ostao do 1204. godine, kada ga je smenio Aleksije V Murzufl. U toku svoje karijere bio je upravnik teme
1
O ostalim izvorima za istoriju IV krsta{kog rata, pogledati: P. Skok, Tri starofrancuske hronike o Zadru u godini 1202, Zagreb 1951, 8
1
Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat
2
Dana C. Munro, Translations and Reprints from the Original Sources of European History, Series 1, Vol 3:1, Philadelphia 1912, 15-16 http://www.fordham.edu/halsall/source/choniates1.html
2
Branislav Smuk ^etvrti krsta{ki rat
Villehardouin, La Conquête de Constantinople, éditée et traduite par Edmond Faral, Les Classiques de l’Historie de France au Moyen Age, tome II (1203-1207), Paris 1939. 4 Geoffrey de Villehardouin: Memoirs or Chronicle of The Fourth Crusade and The Conquest of Constantinople, trans. Frank T. Marzials, London 1908. http://www.fordham.edu/halsall/basis/villehardouin.html 5 Robert de Clari, La Conquête de Constantinople, édition établie et annotée par Albert Pauphilet texts nouveaux commentés par Edmond Pognon,

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com